Da li ste probali Belgrader, sir jakog karaktera?

Vrsni poznavaoci delikatesa, znaju da su italijanski ili francuski sirevi neprevazidjeni, da su Alpi podneblje koje je iznedrilo najfinije ukuse kada su sirevi u pitanju. Oni tačno znaju koje vino odlilčno ide s kojim sirom, uz koje meso “paše” određeni sir, a među njima priče o siru o jačini, gorčini, finoći, blagosti, puterastom ukusu, o slanosti mogu da teku u nedogled.

A onda dođete u našu Srbijicu, tu sporadično imate poneki sir, tipičan za određeni deo zemlje. To su uglavnom beli sirevi, jednostavnog načina proizvodnje, bez velike tehnologije i puno vrhunskog umeća. Takav sir proizvodim i ja u svojoj mlekarici, i ne žalim se, ipak je to sir koji se u najvećim količinama i jede na našem podneblju. Iza njega stoje naše vekovne navike, kultura običaji.

Siromašni smo sirevima

• Da li kroz istoriju nismo znali da uživamo u siru i vinu?
• Da li smo uvek spadali u siromašne narode?

Možda su se na našim dvorovima i u vlastelinskim kućama, davno, kada smo bili moćni, jele mnogo finije vrste sireva, ali se kroz vekove nemaštine to jednostavno izgubilo.

Zato ne čudi da je u našim mlekarama, od kako su nastale polovinom prošlog veka, najveće dostignuće  kada majstori, uglavnom svi potekli iz pirotske mlekarske škole naprave sir, po tipu  „kačkavalj“, ali nekako opet običan, jednostavan, providan i proziran, nikakve specifičnosti u njemu nema.

Belgrader, senzacija od ukusa

Onda se pre nekoliko godina na jednom od Balkan cheese festivala pojavio Belgrader, sir jakog karakter. Velika pogača, žute površine, brenerom utisnuto ime brenda Belgrader na kori sira. Prvo što čovek može da pomisli je: uvoz! Gde li se proizvodi? Degustiram, ne mogu reći ni da je Gauda, ni da je Edamer, ni da je francuski, ni švajcarski ni italijanski. Neobičan, a opet svoj.

Degustiram ga na sobnoj temperaturi, odlomljeno parčence kratko trljam između prstiju, pomirišem i na kraju probam. Senzacija! Kakav balans slanoće, gorčine, kiselosti, slatkoće. I na kraju,  zaista sam iskreno oduševljena, jer, neko je u Srbiji napravio pionirske korake, neko se osmelio da napravi nešto drugačije, da podigne kvalitet proizvodnje sira na jedan potpuno novi nivo. Da se upusti u reku koja je Italijom, Francuskom, Švajcarskom odavno potekla.

Potreban je veliki entuzijazam i veliki trud da neko od nas poskoči dalje i više od proseka. I za to skidam kapu. Znam kako izgleda truditi se da doneseš novi koncept i način razmišljanja među ljude.

Belgrader je napravljen po staroj recepturi holandske gaude, od svežeg mleka podno Cera veštinom i upornošću domaćih majstora, obogaćen aromom Italije! Jedinstven sir s kosmopolitskim duhom. Sir u čijem su ukusu objedinjeni tradicija Holandije, bogata i čista priroda Srbije, šmek Italije, sa čistom vizijom, trudom, znanjem i strašću.

Domaccini podržavaju kvalitet i hrabrost

Domaccini su uvek spremni da podrže ovakve poduhvate. Kvalitet je važan, čak i kada nije naša tradicija. Ali možda smo danas svi zajedno kreatori neke nove tradicije pokolenjima koja dolaze. Iako po svojim karakteristikama ne može da se svrsta ni u jednu poznatu grupu sireva u potpunosti, možda ćemo svi zajedno biti kreatori nove grupe sireva, Belgrader sireva.

Zato Belgrader sire u našoj, Domaccini ponudi.

Da li ste znali da je Kraljica Viktorija je dobila kolut od 453.5 kg   kao svadbeni poklon. 
Da li ste razmišljali o siru kao idealnom poklonu za svadbu?