Već devet godina se bavim ocenjivanjem bezbednosti hrane, uglavnom se radi o istim ili sličnim standardima prema kojima se na duže staze rade provere. Kao i kod zakonske regulative, propisi i kriterijumi po kojima se provere rade su slični. Ali, pre nekoliko godina pojavio se, za mene tada novi standard – IFS food.   

Još kada sam saznala da samo oni koji se posebno potrude, a poseduju kvalitete koji se konkursom zahtevaju, možda, ali možda mogu da polože. Tada u Srbiji niko nije imao tu licencu, a i danas se kolege IFS auditori mogu izbrojati na prste jedne ruke. Odmah mi je oko zaigralo i varnica sinula. Volim izazove. Volim da prelazim granice. Volim da idem tamo gde ne idu mnogi.  

Prvo deca, pa licenca 

Oni koji su imali iskustva sa dobijanjem statusa IFS auditora, kažu da je ispit izrazito težak, kao nikada do sada za bilo koji standard koji znaju. Pitanja – takva da se vratiš u studentske klupe, ali teorija nije dovoljna, jer bez prakse u industriji nemaš nikakve šanse da položiš ovaj zahtevan ispit. Literatura za polaganje se ogleda u hrpi knjiga, tolikoj da bi se neko uplašio. Neke stvari se zaboravile, mnoge od njih posle toliko godina od studija ne znaš ni gde bi ponovo našao, skripte poklonjene ili negde čame u maminom podrumu. 

Prva prilika da polažem za IFS licencu došla je baš u mesecu kada sam posle niza godina prvi put ostala u drugom stanju. Iako mi je nuđeno da mi svi troškovi licenciranja budu pokriveni i da imam mentora koji bi me spremao za taj važan ispit, moji prioriteti su se znali – želela sam decu više od svega.  

Zbog toga sam se u to vreme zahvalila na pruženoj prilici i odabrala da postanem mama blizanaca. Muške kolege nisu za to imale razumevanja, nisu ni ženske, ali slušala sam srce i intuiciju kao i uvek do sada. A tek kada se posle četiri godine želje i borbe za trudnoću želje obistine i test trudnoće bio pozitivan, shvatila sam da nema tog poslovnog izazova koji može da bude važniji od tog, majčinskog.  

Nova prilika za ispit 

Verujem da je tako i bolje i da za sve postoji pravo vreme. Jedan od uslova da se zadrži status IFS auditora i posle polaganja ispita i imenovanja jeste da svako od ocenjivača izvrši određen broj provera u toku jedne godine. Možda pre tih sedam godina ne bi ni bilo toliko kompanija koje mogu sebi da priušte takvu vrstu ocenjivanja, pa se moj status ne bi ni održao. 

Posle niza godina, došla je na red ista tema krajem prošle godine. Sada sam uveliko bila spremna da prihvatim izazov. Pripremala sam se dugo, nešto sama, nešto tim koji me u Bukureštu mentorisao pet dana, online i offline pomoć sa mnogih strana. 

Prvi deo ispita položila sam krajem marta, kažu veliki uspeh kada neko položi iz prvog pokušaja. Da bih vam dočarala obimnost znanja koje je potrebno to ću uraditi kroz samo jedno od niza vrlo zanimljivih pitanja.  

Zamislite situaciju gde je nekoliko ljudi u poslepodnevnim satima počeo da povraća, da ima dijareju, ali ne i temperaturu. Svi su ručali oko 12h u jednom poznatom restoranu. Jeli su ćufte i salatu. Ćufte su pripremane dan ranije, termički obrađene, a za ručak podgrejane, salata je pripremana isti dan. Urađene su analize hrane, nije pronađena nijedna patogena bakerija.  

Pitanje glasi, na koji izvor trovanja hranom sumnjate i kako se to dogodilo?  

Ovo znači da prvo moram da znam za ovu vrstu hrane koji su tipični mikroorganizmi izazivači trovanja, koji se prenose hranom, koji ljudima, koji nehigijenom opreme, posuđa i alata. Onda moram da znam simptome trovanja koji ti mikroorganizmi izazivaju, nakon toga da znam vreme pojave simptoma za svakog pojedinačno, koji su osetljivi na temperaturu, koji preživljavaju visoke temperture…. Pošto analizom nije utvrđeno prisustvo patogenih mikroorganizama, znači da je neki koji proizvodi toksine, pa su ti toksini ustvari izazvali trovanje hranom…dakle obimno znanje uz veliko primenjeno znanje. 

Ja sam „rasturila“ prvi deo ispita, ali moram da kažem zašto je to tako. Imala sam kolege koje su nesebično delile sa mnom svoja iskustva, iako smo u neku ruku konkurencija. Izvlačili su iz svog sećanja pitanja koja su njima bila, delili sa mnom literaturu, pomagali mi sa savetima i samo zahvaljujući tome izašla sam spremna na ispit.

I po stoti put sam se uverila da znanje vredi samo ako se deli. 

Znanje vredi samo ako se deli

Zato se trudim i da na ovom blogu delim svoja znanja i pomognem vam da znate šta jedete, da naučite više o kvalitetnoj hrani i kako da je pronađete.

Uskoro me očekuje usmeni deo ispita, put za Berlin i osećaj one fine, lepe treme. Srećna sam što nešto novo učim. Nekih se stvari prisećam, a neke potpuno sagledavam iz drugog ugla. 

Tako je lepo kad čovek raste.  

Kada uči nove stvari. I postavlja izazove pre sebe. 

Tako smo stvorili i Domaccine. Krenuli od malih stvari i trudimo se da rastemo. Verujem da će nova znanja, nagrađena IFS licencom pomoći ne samo da još bolje radim svoj posao ocenjivača bezbednosti hrane, već i da Domaccini budu još bolje i da pružimo ljudima ono za čim čeznu – domaću, zdravu, kvalitetnu i pre svega bezbednu hranu.    

 

Za porudžbine veće od 2.500 dinara, besplatna dostava na teritoriji Beograda. Odbaci

Volite odličnu domaću, tradicionalnu hranu?

Volite odličnu domaću, tradicionalnu hranu?

Postanite pravi Domaccin i slaćemo vam naše objave i novosti. Specijalne akcije za verne pratioce!

Uspešno ste se prijavili!

Shares
Share This

Podelite ovo!

Pomozite nam u promociji i podelite ovu stranicu sa vašim prijateljima. :)