Slatka jesen, direktorsko slatko i džemovi

Pisala sam vam već, da Domaccini svoje saradnike biraju veoma temeljno, i svi oni osim što proizvode E free hranu dele i naš pogled na svet i naše želje – da nam se deca a i mi, manu industrijske hrane i masovnih obroka bez ukusa.

Tako su Domaccini u naš život doneli  sjajne i zanimljive ljude, koji plene svojom energijom i voljom da u ovim negostoljubivim preduzetničkim uslovima, opstanu. Jedna od baš takvih je Ivana Panović, žena koja stoji iza brenda „Slatka jesen“. Upoznale smo se jesenas, na  Beogradskom „Noćnom marketu“. Privukla nas je nasmejana žena koja je stajala sa dva tinejdžera i njena harizma dok je pričala pored svoje tezge. Nisam odolela da je slušam dok je pričala o sebi, tome šta želi u životu i kako pokušava da do toga stigne. Energija je isijavala. Osmeh nije silazio s lica. Željna rada, željna slobode, avantura, izazova.

Kad se slične preduzetničke energije prepoznaju

Tinejdžeri su izgledali pomalo smoreno, da se izrazimo njihovim rečnikom, ali ona je shvatala da je to način da i njih zarazi preduzetništvom. Dok smo joj prilazili, kažem „ova žena  mora da je iz naših krajeva, pogledaj kako je srdačna sa ljudima i kako je gostoprimljiva“. “Dobro veče, odakle ste”, pitamo.

“Iz Požege” – kroz osmeh odgovara. Sve nam je, uz osmeh bilo jasno.

Ivana potiče iz preduzetničke porodice gde se pored dva brata, naslednika porodičnog posla, bori za  svoj put u razvoju preduzetništva, ali uz svesrdnu pomoć porodice, mada se zna da kod Srba kćerke ne nasleđuju ni imanja ni poslove…

Umesto direktorske fotelje – voćnjak

Samohrana je majka, razvela se pre nekoliko godina, ima dečaka i devojčicu. Na porodičnom imanju u blizini Požege, odakle joj potiče otac,  ona je stidljivo počela da gaji svoje voće i pravi sopstveno domaće slatko i džemove još dok je bila direktorka filijale banke. Prvi kupac bio je njen otac koji je svojim poslovnim partnerima poklanjao ručno rađene džemove i slatka.

Diplomirani ekonomista, posle više od decenije batrganja sa kamatama i kreditima, zamenila ih je voćnjacima i teglama sa najukusnijim džemom i slatkim, ručnom proizvodnjom iz vremena naših baka. Usudila se da sama gradi svoju firmu, da svojom rukom oblikuje proizvode iza kojih može s ponosom da stane.

Starinski džemovi, kao bakini

Svo voće sama bere sa beračima. Sve proizvode radi isključivo od svežeg voća. Ništa od voća ne zamrzava. Ono što ima na lageru to je sve do sledeće sezone. Njeni proizvodi, kao i kompletna ponuda Domaccina, ne sadrži konzervanse, dodatke, boje, aditive. Uglavnom radi korporativne poklone, ali joj je želja da se probije i na tržište običnih kupaca. Da i oni uživaju u predivnim ukusima „Slatke jeseni“. I treba! Da znate kakvo je to slatko! Ne zna se da li je domaccinsko ili direktorsko! Ali,  jedno je sigurno – svi ga pamte. Džem od maline je nešto čime su svi naši kupci oduševljeni.

Ivana trenutno radi na redizajnu ambalaže, celog pakovanja, na izradi proizvoda bez dodatog šećera…Želimo joj da i dalje napreduje, bez straha.

Milina je raditi sa takvim saradnicima

Ma znate, kad kažu, žena zmaj, e to je ova žena. Milina je sa njom raditi. U našem kraju, se za takve kaže džambas, jer im sve priliči: da popiju rakiju na sastanku sa klijentom u kafani, ali i da damskim manirima diskutuju uz čašu vina u Udruženju preduzetnica. I drago mi je, mnogo, što imam priliku i privilegiju da se okružim takvim ženama i takvim muškarcima. Takvi su naši saradnici.