Farmer i Pastir, naslednici Zlatnog sira

Zlatni sir je posle pobede glasovima publike na jesenjem Balkan cheese festivalu 2017. godine napravio pravi bum na našem skromnom tržištu sireva.

Posebno sam bila ponosna što je naša Domaccini radnja jedina imala Zlatni sir u svom asortimanu. Opet kažem (a pisala sam vam već u tekstu posle Balkan cheese festivala kada smo započeli saradnju) ne zato što smo mnogo veliki da povučemo u našu radnju celu proizvodnju, ne zato što smo ih nečim uslovili, jednostavno smo se našli u pravo vreme na pravom mestu. Posebno sam lično srećna zbog svog osećaja i “njuha” za prave, dobre stvari.

Taman što smo pokrenuli saradnju, ljudi probali, oduševili se, navikli da taj sir se prodaje u Domaccini radnji, tvorac sira Predrag Đokić nas je razočarano obavestio krajem 2017. godine da ne možemo da nastavimo saradnju, jer Zlatni sir neće više biti u prodaji.

Zlatni sir se više ne prodaje u Srbiji

Možete zamisliti to razočarenje.

Šta da kažemo kupcima?

Da li da objavimo? Na koji način da tu kriznu situaciju prevaziđemo?

Razlozi za ovakav razvoj situacije su na žalost brojni. Ko se bavi regulativom u oblasti bezbednosti hrane i proizvodi hranu, zna da se preko granice ne mogu distribuirati proizvodi bez hrpe dokumentacije i posebnih uslova koji moraju dabudu ispunjeni. To znači da Zlatni sir koji se proizvodina Tari, ali u Bosni, uopšte nije bilo lako prodavati na našem tržištu.

Znate da problem nikad ne dolazi sam, da se najčešće stvari komplikuju jedna za drugom, poslovna razočarenja, partnerski odnosi u okolnostima koje zahtevaju dodatne napore su često na ivici propasti, a mnogi se i raziđu, razočaraj i menjaju svoje strateške pravce.

Na muci se poznaju junaci

Ali, što bi naš narod rekao “na muci se poznaju junaci”. U takvim trenucima se pretalentovani Predrag Džokić, tvorac Zlatnog sira dosetio da pronađe saradnike na našem terenu i da s njima udruži svoje znanj e i talenat. Da od domaćeg mleka napravi sir, drugačiji, poseban, pandan Zlatnom siru. Saradnike je našao blizu, na Kosmaju, pa je Farma Ranilović postala partner u pravljenju nečeg lepog, novog i posebnog na ovom našem tržištu.

Na farmi Ranilović žive Beograđani, pobegli od gradske vreve. Na Kosmaju su podigli gazdinstvo, uzgajaju 75 koza, nešto krava, podigli su i registrovali proizvodnju u okviru gazdinstva i sa Predragom krenuli u nove avanture. Ideja im je da razviju nešto jako lepo, nalik jugu Francuske gde su ljudi koji se bave ovakvom proizvodnjom pravi hedonisti, gospoda koja uz čašu dobrog vina, dobrog sira znaju i da uživaju u seoskom životu, a usput i da rade uživajući. Za ovakav tip proizvodnje postoji naziv, modernog przvuka “artisan cheese” ili sirar zanatlija.

 Farmer i Pastir, dva nova fenomenalna sira

Možda će skeptici reći da je za srpskog seljaka ipak to teška tema, ali nova znanja, elan i nada nas guraju napred, ka boljem. Njihov mali time je isprobavao recepture, temperature, razne vrste sirila, sojeve bakterija i došli su do rezultata njihovog rada – dva “nova stara zlatna sira”.

Tako su nastali Farmer, polutvrdi mešani sir od kravljeg i kozjeg mleka, blažeg ukusa nego Pastir, tvrdi punomasni zreli kozji sir.  Jedva čekam proleće i obilazak farme i proizvodnje na farmi Ranilović, a do tada dođite u Cara Dušana 69 da potvrdite svoja očekivanja.  Moja su svakako nadmašena!