Ni kada je bilo dobro, ni kada je, mnogo češće, bilo loše, u ratu ili miru, za vreme gladi ili pak izobilja, Srbi nisu prekidali sa običajem proslave domaćeg porodičnog zaštitnika – krsnom slavom. U ovaj običaj, koji od svih hrišćana praznuju samo Srbi, utkana su brojna hrišćanska i paganska verovanja. Uprkos istorijskim burama i nedaćama na ovim prostorima, održao se vekovima.
Da li ste znali da je krsna slava nematerijalno kulturno dobro na listi Uneska?
To je jedina neprekinuta masovna tradicija od pokrštavanja do danas. Krsna slava je proslava onog hrišćanskog svetitelja na čiji su dan naši preci primili hrišćanstvo i koga su izabrali za svog zaštitnika i zastupnika pred Bogom. Pošto su Sloveni imali razvijen kult predaka, običaj slavljenja slave najverovatnije predstavlja zamenu porodičnog, paganskog zaštitnika, hrišćanskim svetiteljem zaštitnikom.
Obred slave u praksu je uveo osnivač srpske pravoslavne crkve Sveti Sava, od čijeg vremena se taj obred i običaji koji ga prate postepeno širio i formirao, uz bro壯陽藥
jne lokalne varijacije. I dan danas je krsna slava okosnica porodične tradicije, i kod porodica koje nisu verujuće, ali drže do nasleđa i običaja. Kako nam je sve što je tradicionalno i autentično naše srcu milo, radujemo se i prilikama kada porodice u Srbiji okupljaju najmilije i slave zaštitnika doma, uz brojne običaje, koji se održavaju kroz vekove.
Da li ste znali da kod Srba postoji čak 78 slava?
Tako krsna slava nadilazi samo pitanja vere i postaje najkarakterističnija osobina duhovnog i porodičnog života Srba širom sveta. Dok nam se približava Đurđevdan, jedna od najčešćih srpskih slava, želimo da vas podsetimo da je krsna slava prvo srsko nematerijalno dobro koje se našlo na listi Uneska!
Naime, Srpska slava je 27. novembra 2014. godine u sedištu Uneska u Parizu upisana na listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva!
Slavska trpeza
Iako se suštinom hrišćanskog obeležavanja kućnog sveca zaštitnika smatraju sveća, vino, slavski kolač i žito (koljivo), i slavska trpeza je važan deo proslavljanja krsne slave.Ona je zapravo mesto okupljanja dragih gostiju, koji dolaze kod domaćina, da zajedno obeleže i proslave sveca, da se raduju u miru i veselju. Snaga ovog porodičnog praznika leži u duhovnoj proslavi zaštitnika i ljubavi za trpezom. Ne bi valjalo da slavska trpeza bude mesto utrkivanja po broju jela, niti treba da preterivanje u gošćenju zameni i nadjača duhovni smisao slave.
Domaccini su mesto gde se veoma drži do tradicije, običaja našeg naroda, zdrave, domaće hrane i lakoće života, ispunjenog porodicom i prijateljima. A da bi s lakoćom pripremili sve za svečani ručak i slavsku trpezu, tu smo mi – pozovite i naručite domaće, preukusno meze, sir, kajmak, pečenje i nezaobilaznu rakiju.
Svratite u Cara Dušana 69, da nazdravimo zajedno za krsnu slavu!
