Nedavno smo na našoj Fejsbuk strani imali negativan komentar, u kojem nas je fan kritikovao da naši radnici ne koriste rukavice, a rade s hranom. O, to je jedna od ” onih tema”. O kojima se kroz celo moje iskustvo u prehrambenoj industriji moglo razglabati na svim skupovima nas stručnjaka. Uvek smo se delili u dva tabora – oni za i oni protiv. I svi smo u pravu. Ništa drugačije nije ni u svetu.

Nedavno sam dobila i prijateljski” savet da fotografiju sa čvarcima sklonim sa Fejsbuka, zbog eksplicitnog dodirivanja proizvoda rukama. Nisam imala vremena da iznosim moju teoriju. Kako sam u međuvremenu dobila i javni komentar, smatram da na nega valja odgovoriti i pojasniti neke stvari, iz mog ugla tehnologa hrane. Mi, prosto, smatramo da na svako nezadovoljstvo treba reagovati, ljudski i što je otvorenije moguće.

U oblasti bezbednosti hrane postoje dva tabora: oni koji zagovaraju nošenje rukavica, i oni koji su protiv nošenja rukavica. Želim da znate da ne postoji zakonska regulativa koja obavezuje nošenje rukavica bilo kog učesnika u lancu hrane, pa se ostavlja se na izbor proizvođaču, jer je proizvođač odgovoran da stavi bezbedan proizvod na tržište. Da pojasnim argumente obe strane:

Oni koji zagovaraju nošenje rukavica mišljenja su da one:

• štite ruke i štite proizvod od direktnog kontakta ruku,
• lakši je monitoring, tj. stiče se utisak da je hrana bezbedna
• prekrivaju zavoj ukoliko osoba ima povrede na rukama
• mogu pomoći u sprečavanju unakrsne kontaminacije.
• dobar je i marketinški potez jer stvara utisak sigurnosti kod potrošača, posebno u restoranima ili gde je potrošač svedok pripreme hrane na bilo koji način, a nema ova znanja koja ja imam.

Oni koji su protiv nošenja rukavica zastupaju stavove da:

• ako se rukavice ne nose na pravilan način, pružaju lažan osećaj sigurnost
• rukavice ohrabruju primenu slabe higijenske prakse, razne studije su pokazale da ljudi razmišljaju na sledeći način: kada imam rukavice, ne moram da perem ruke jer imam rukavice, idem u wc, idem sa rukavicama, istresem nos, nema veze imam rukavice…)
• pored svega navedenog rukavice mogu predstavljati fizičku opasnost ako deo rukavice otpadne, pocepa se ili na drugi način se nađe u proizvodu ili ako su napravljene od materijala koji nije dozvoljen u prehrambenoj industriji
• imaju vrlo negativan uticaj na zaštitu životne sredine jer svakog dana svaki radnik morao bi da zameni 20 puta rukavice ako ih menja na pola sata, pomnožite to sa brojem radnika u industriji hrane i brojem radnih dana.

Šta je pravilno nošenje rukavica

Oni koji se opredele za nošenje rukavica moraju osigurati pravilnu upotrebu rukavica, a to znači:

• izabrati boju rukavica koja se razlikuje od boje proizvoda,
• moraju da dobiju sertifikat da su napravljene od materijala koji neće ugroziti bezbednost proizvoda,
• moraju da imaju na svakoj radnoj poziciji aparat za rukavicama,
• morajuda obuče radnike koji nivo opasnosti nosi sa sobom ako pre nego što stave rukavice ne operu ruku,
• u vlažnoj, zaparnoj sredini ispod rukavica mikroorganizmi savršeno brzo rasti i kroz pore ili male zazore na rukavicama kontaminirati hranu, ili će znoj jednostavno iscureti iz rukavice
• radnici se moraju dobro obučiti i dizati svest o tome da posle svakog urađenog zadatka menjaju rukavice,
• da istim rukavicama ne smeju raditi različite stvari
• rukavice moraju da se menjaju svakih 15 minuta, ili svaki put kad kontaminiraju svoje ruke
• posebno se mora voditi računa da rukavica ne završi u nekom proizvodu, gajbici, kutiji u toku menjanja.

Kao što vidite, potpuna istina nije ni na jednoj strani, brojni su problemi, ali sigurnost nije obezbeđena.

Moje ocenjivačko iskustvo je pokazalo da radnik misli da štiti sebe ako nosi rukavice, da ako ima rukavice ne mora baš toliko često da pere ruke, da nosi jedne rukavice celu smenu….

Za svih ovih 9 godina kontrolisanja naišla sam, i to nedavno, jednu i slovima jednu firmu gde je ovaj sistem dao rezultate. Možda je to zbog toga što se radi o firmi koja je oslonjena na avio industriju, pa se očekuje najviši stepen odgovornosti i istreniranosti. S druge strane, našla sam stotine drugih firmi u kojima su rukavice samo napravile probleme. Dakle, radnik koji nosi rukavice nikako nije garant da je hrana bezbedna i da neće biti kontaminirana na neki od načina koje sam spomenula.

Zbog toga se na osnovu mog znanja i dugogodišnjeg iskustva priklanjam se drugoj grupi zagovornika, smatrajući da radnici bez rukavica, koji poštuju sve higijenske mere mogu da u potpunosti obezbede bezbednost hrane s kojom rade.

Sve u svemu, bez obzira na rukavice, osnova svega je pravilna higijena, stanje svesti i kultura ponašanja.