Bankok.  Grad u kojem živi  čak osam miliona ljudi.  Sve vrvi od mnoštva ljudi, različitih kultura i jezika, a za nas to je bio neobičan susret i sa potpuno drugačijim standardima kada je hrana u pitanju. Neverovatno je prosto koliko su navike, očekivanja, higijena drugačiji u različitim kulturama. Koliko su standardi čistoće u ovom delu sveta mnogo različiti u odnosu na naše, lokalne.

Možete li da zamislite da na primer, na Kaleniću, Bajloniju ili bilo kojoj drugoj pijaci u Srbiji da neko ovako nonšalantno iznese meso na tezgu da prodaje?

Zamislite da se kod nas desi ovako nešto. To bi bio skandal.  Zamislite sve moguće natpise u novinama, prozivanja nadležnih inspekcija, zgražavanje čistunaca, stručne javnosti…A na drugoj strani planete, to je sasvim običan dan na Khlong Toei Marketu

Ali pogledajte, nose rukavice, doista ne koriste crvene lampe u vitrinama sa mesom, al imaju crvene suncobrane da boja mesa bude crvenija i svežija.

A tek mirisi svuda…? O tome ne vredi da pišemo, to treba doživeti.

I dok naša Marija Slović stalno zaviruje ispod pulta, ispod vitrine, iza police, goni svoje @domaccine da ispoštuju sve moguće standarde pa i preko toga:  peri ruke, peri alat, dezinfikuj, ne ukrštaj puteve hrane, pazi tamo, pazi ovamo, čisti, čisti, čisti, tamo, na drugoj strani planete, neki „domaćin“ opušteno i bez problema zapira ruke u kofi prljave vode, hrani ko zna koliko miliona ljudi,  i ne potresa se oko standarda i higijene.

Kako je Khlong Toei Market jedna od najvećih pijaca u Bangkoku za veleprodajno snabdevanje radnji, restorana i hotela sa hranom, nesto poput Kvantaške pijace u Beogradu, zamišljamo goste skupih restorana kako probaju lokalne specijalitete, nesvesni odakle je ta hrana zapravo stigla.

Gledajući sve to, i koliko miliona ljudi se hrani baš na ovakav način, bez većih problema, bez statistike trovanja, ne možemo da se ne zapitamo: ko ovde preteruje, mi ili oni?  Odnos prema hrani, i njenom izlaganju na ovoj pijaci kao i kulturi ishrane može zaista plastično da nam dočara koliko smo  dva nezamislivo različita sveta, a veliko je pitanje ko je u pravu.

Lepo je obići druge narode i kulture, toliko drugačije od naših. Osvežavajući je videti sve to. I još lepše vratiti se kući, i nastaviti sa svojim poslom, domaccinski, onako kako smo navikli i sebe i naše mušterije. Jer je to ovde, savršeno normalno. Baš kao što je ova slika sasvim normalna za Bankok.