Iako na prvi pogled veoma jednostavna hrana, praseće i jagnjeće pečenje za nas ima posebnu ulogu. Dok se danas na našim trpezama prasetina i jagnjetina nalaze iz čisto hedonističkih razloga, ne treba zaboraviti da posluženje ovog mesa zapravo u sebi sadrži elemenat prinošenja žrtve i deo je običaja duboko ukorenjenih u našem narodu.
U vreme kad je meso na trpezi bilo najveći mogući dar bogovima, krvna žrtva, stari Grci bili su kažnjavani ukoliko nisu prinosili najbolje što su mogli izvesti iz svog tora. Tako su činili i paganski Sloveni, a kasnije u našoj bogatoj kulturi i Srbi pravoslavne veroispovesti.
Pagansko prinošenje žrtve i u pravoslavlju
Oni su u svoje obrede uneli sličan običaj u kome su u različitim verskim prilikama i značajnim životnim događajima prinosili krvnu žrtvu kao najveću poslasticu najpre bogovima, a zatim Hristu i svojim svecima zaštitnicima, i time sebi omogućavali trenutke zadovoljstva i kada se raduju i kada tuguju. Uz tu krvnu žrtvu naglašavana je životna radost u prazničnim trenucima i prevazilaženje osećaja tuge u momentima žalosti.
Zato pečenje prasića i jaganjaca kod Srba nosi veoma izraženu simboliku koja se ispoljava kroz društvena okupljanja i spajanje ljudi koji se za sofrom prisećaju davnih i skorijih priča, mladalačkih, nikad dorečenih i delimično ostvarenih.
Simbolika prazničnog pečenja
Tragajući za uspehom, koračajući napred, trudili su se da raznim božićnim i slavskim obredima donesu porodici ostvarenje želja i napredak. Za Božić se kod Srba u nekim krajevima smatralo da polažajnik (onaj koji prvi dolazi za Božić u dom jedne porodice) treba da bude životinja (svinja, ovca…) da bi porodici donela sreću i blagostanje u godini koja dolazi*.
Prilagođavajući se svakom vremenu Srbi su čuvali suštinu svog bića i kroz trpezu koja je morala pokazivati nastavak života bez obzira na razne muke. Na Tucindan, dva dana pred Božić, Srbi su klali svinju namenjenu za pečenicu. Svinja je pažljivo pripremana za prinošenje da bi se sreća nastanila u domu i pečenica se ubijala do podne, dok dan traje. Određeni delovi pečenice smatrani su lekovitim za druge životinje, a delovima kao što su glava, njuška, i vilica pridavala se mistična snaga. Kosti glave ostavljane su na tavan i njima se pridavala mistična moć koja je trebalo da obezbedi napredak porodice. Svinja je simbolizovala i zaštitu od demonskih sila, tako da je uloga svinje u verskim obredima kod Srba neizmerno značajna.
Srpska ljubav prema prasetini
Za razliku od većine Srba u Srbiji, Srbi u Hercegovini su za pečenicu namenjivali ovcu zvanu veselica. I za ovcu je bilo vezano verovanje u njenu plodonosnu moć, jer su rogom ovce ljudi udarali voćke koje ne donose ploda. Ovca je često prinošena i kao krvna žrtva na kameni žrtvenik u istočnoj Srbiji, naročito na Đurđevdan i Spasovdan.
Domaćini su donosili ovcu ispred crkve gde je sveštenik čitao blagoslov da bi ovca bila deo slavske trpeze i time porodicama koje slave donosila napredak doma. Iz priča naših starih koje se odigravaju ,,oko lampeka” mogu se čuti razne teze o tome zašto Srbi pretežno jedu prasetinu i da li su Srbi najpre konzumirali jagnjetinu. U jednoj od priča saznali smo da su Srbi zbog ropstva pod Turcima bili primorani da jedu prasetinu jer su im jagnjetinu oduzimali, a kad je stigla ,,sloboda” bilo je omogućeno i pečenje jaganjaca.
Danas je ljubav prema pečenju samo stvar ukusa – prasetina, jagnjetina, jaretina, u zavisnosti ko šta voli, sve je taman za naše trpeze. Naročito ako znate gde je provereno dobro i domaće.
Kod Domaccina, zna se.
Čekaju vas savršeno ispečeni komadi prasetine, jagnjetine i jaretine, rolovano pečenje.
Na jedan klik ili poziv na telefon: 064/64-34-676.
*Izvori: Srpski mitološki rečnik, Š. Kulišić, P. Ž. Petrović, N. Pantelić, Nolit, Beograd, 1970.
