Kako sam već više od decenije preduzetnica, red je bio da se pojavim u časopisu “Ekonometar”. Porodično, priča o mlekari i naravno Domaccinima. Pročitajte ceo tekst 🙂
SIR i KAJMAK PREKO INTERNETA
Čačanka Marija Slović pravi sir i kajmak, bez bilo kakvih hemijskih dodataka, koji se prodaju posredstvom društvenih mreža u beogradskoj prodavnici „Domaccini“
Naše mušterije se nasmeju na domišljat naziv „kobasice od mesa“, ali im prvi zalogaj jasno otkriva zašto smo naglasili reč meso, govori za Ekonometar mlada preduzetnica iz Čačka Marija Slović koja u rodnom gradu, zajedno sa bratom Markom, poseduje prodavnicu „Mesara 2M“, nasleđenu od roditelja. Ona se sad renovira, a u Beogradu su u oktobru prošle godine otvorili prodavnicu belog mrsa (kajmak i sir) čiji je naziv „Domaccini“.
Marija je diplomirala na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu prehrambenu tehnologiju, a to je odabrala imajući u vidu porodični posao svojih roditelja. Na imanju svog oca na Ovčaru otpočela je 2008.me godine proizvodnju mlečnih proizvoda – sira i kajmaka. Marija je upravo tako zamišljala da postane preduzetnica kada je napustila radno mesto glavnog tehnologa u PKB Imesu. Mlečni proizvodi se prodaju i posredstvom interneta – vlasnica isporučuje robu na adrese poručilaca. Sir i kajmak se takođe prodaju u radnji u Čačku i u beogradskoj prodavnici „Domaccini“.
Moguće je privući kupce cenom, reklamom, popustom,akcijama, ali nije moguće ljude prevariti. Čim probaju, prepoznaju kvalitet, kaže naša sagovornica, dodajući da se decenijama na našem tržištu nije mogla naći kobasica od kvalitetnog čistog mesa. Što se tiče one moje rečenice „kobasice od mesa“ mi u čačanskoj mesari zaista prodajemo, verovatno jedinstvene, kobasice od čistog mesa koje za nas proizvodi, ručno jedan mlad čovek koga smo otkrili na „Beerfestu“ u Beogardu. Od tada ove kobasice su nezaobilazan artikal našeg asortimana i u našoj beogradskoj prodavnici „Domaccini“. Kupci znaju da se ovaj kvalitet retko može kupiti, pa su mnogi postali naše stalne mušterije. Zanimljivo je da ove kobasice pravi sin „gastarbajtera“ iz Austrije koji je odlučio da se vrati u Srbiju. Koristeći austrijsku tehnologiju koju je savladao u ovoj zemlji, u svom rodnom gradu je otpočeo proizvodnju kobasica koje sadrže čisto meso sa dodatkom sira.
犀利士
Marija je majka troje dece, šestogodišnjih blizanaca Eme i Vukana i dvogodišnjeg Alekse. Od 2006.te je u braku sa Ivanom Slovićem, elektro inženjerom koji takođe ima svoju firmu. Iako se bave različitim poslovima, podrška su jedno drugom u razvoju preduzetničkih ideja.
- Još pre upisa na fakultet osmislila sam svoju preduzetničku budućnost, pa sam zato i odabrala ovaj sektor, prevashodno zbog posla koji su razvili moji roditelji. Mesara u Čačku koju vodi moj brat Marko Marinković, otvorili su naši roditelji pre 27 godina. Danas je moj otac, Dragan u penziji, a majka Dara se polako priprema da uživa u plodovima svog rada u penziji. Dragan uglavnom boravi na imanju na Ovčaru gde nadgleda ručnu preradu mleka. Taj posao obavljaju troje radnika, dok je u prodavnici u Čačku zaposleno petoro ljudi, a u radnji u Beogradu troje. Brat i ja se dopunjujemo u svemu i nadamo se daljem uspešnom razvoju firme. Naši radnici redovno mesečno primaju plate uz obavezno mesečno plaćenje poreza i doprinosa na ceo iznos plate, tako normalna stvar ispade prednost u ovom društvu. Ono što je nama važnije je da radnici razumeju našu ideju u smislu kvaliteta proizvoda i usluge, a sa druge strane da oni rade u lepom okruženju bez stresa i tenzije – ističe Marija Slović, koja je već isplanirala razvojni put svog biznisa. Ima ozbiljne namere da otvori čitav lanac prodavnica širom Srbije gde će se prodavati pravi domaći, rukom pravljeni, neindustrijski delikatesi. Na ovaj način će pomoći seoskim domaćinstvima širom Srbije.
- Marija obavlja još jedan odgovorni posao: radi kao ocenjivač bezbednosti hrane. Ona zapravo ocenjuje kakvi su uslovi u kojima rade proizvođači hrane. Njen je zadatak da ocenjuje usaglašenost sa uspostavljenim standardima u oblasti proizvodnje hrane. U srbiji se ovo obavlja pod ingerencijom sertifikacionih tela kojia izdaju potvrde o usaglašenosti sa uslovima proizvodnje po evropskim standardima. Interesovala su nas i zapažanja u ovom odgovornom poslu koji obavlja niz godina.
Čuvajte se podvala
Marija upozorava na sve rasprostranjeniju pojavu kada je reč o prodaji kajmaka. Sve je više prodavaca koji nude kajmak sa mešavinom pavlake i biljnih masnoća koje vešto umešaju tokom procesa proizvodnje kajmaka. Kupci to teško mogu da uoče. Valja znati i to kada se kajmak prodaje sa debelom korom na površini, postoji sumnja da je u takav kajmak stavljeno nešto od dodataka što nije naznačeno na deklaraciji. Smatram, na osnovu svega što sam videla i procenila, da su proizvođačima hrane u Srbiji određeni visoki nameti što prouzrokuje negativne posledice, jer otežava uslove proizvodnje u koje treba ulagati konstantno puno novca. To posebno pogađa male i mlade preduzetnike bez neophodne edukacije i da bi eventualno trebalo razmišljati da se mladi ljudi upoznaju sa preduzetničkim poslovima, još tokom školovanja. Ovo je bitno da država ima u vidu kada polaže velike nade u razvoj privatnog biznisa – kaže Marija Slović.
Meso na tezgama
Marija i Ivan su nedavno posetili Bankok, velegrad sa osam miliona stanovnika, gde ih je najviše interesovao neobičan susret sa potpuno drugačijim standardima kad je reč o hrani.
– Neverovatno je koliko su navike, očekivanja i higijena drugačiji u tim različitim kulturama. Tamo su standardi čistoće potpuno različiti u porođenju sa našim u Evropi. Moćete li da zamislite da se na našim pijacama prodaje meso na otvorenim tezgama, kao što to čine ovi azijski narodi. To smo videli na najvećoj i najprometnijoj pijaci u Bankoku gde prodavci imaju crvene suncobrane da bi bolja mesa bila crvenija i svežija, bez obzira na to što svuda oko vas oseća „miris mesa“ – kaže Marija
Izvor: Vodič kroz svet biznisa i ekonomije Ekonometar, broj 148, Pripremila Olga Vasiljević
