Kako sam otkrila savršenu prodavnicu sa hranom mog detinjstva, Domaccini
Ako me neko pita koji mirisi me asociraju na detinjstvo, definitivno su to omamljujući mirisi domaće, tradicionalne hrane, na kakvoj sam odrasla. Domaći sir, kajmak, ajvar i turišija, domaće meso i suhomesnati proizvodi koji se pažljivo i u malim količinama prave „za kuću“. Na domaćem kačamaku i popari. Na domaćim maminim kolačima, od kojih je uvek mirisala cela kuća. Taj miris mi je još u nozdrvama kad se setim mirnih jutara u kojima se uz prvu, ručno mlevenu kafu i domaću šljivu, meze i mlad kajmak na vrućem hlebu planirao dan.
Kada sam nedavno, sasvim slučajno videla na Fejsbuku da moji poznanici otvaraju radnju simpatičnog naziva Domaccini, posle pet minuta gledanja slika sam doživela onaj „aha“ momenat – pitala sam se da li je moguće da tako nešto do sada nije postojalo u Beogradu i zašto se zaboga niko do sada toga nije setio?
