Imperativ prodaje u potrošačkom društvu često rezultira time da proizvođači hrane ili čak marketinške agencije debelo zalaze u sivu zonu, utrkujući se da dovedu u zabludu potrošače da kupe baš taj proizvod koji reklamiraju kao zdrav, iako je on visoko prerađen ili ne spada u grupu zdrave hrane. To im nekada polazi za rukom iako je sve urađeno “po zakonu”. Zablude i maipulacije na etiketi proizvoda nisu retkost, naprotiv.

Zakonska regulativa u oblasti deklarisanja je prilično komplikovana, kompleksna i potrošači neretko ne razumeju šta tačno
piše na etiketi, niti šta to zapravo znači. Iako bi se od velikih korporacija u industriji hrane očekivalo da se pridržavaju visokih standarda i da društvenu odgovornost pokažu baš kroz fer i istinito informisanje potrošača, bez dovođenja u zabludu ili manipulacije informacijama, često ćemo naići baš na suprotne primere. I to nije slučaj samo u Srbiji, na žalost, često industrija hrane vrlo namerno manipuliše, a Sugar film odlično prikazuje dokle te manipulacije idu.

Iako sve što jedan proizvođač, dizajner ili marketing tim napiše na dizajniranom pakovanju može da bude u skladu sa zakonskom regulativom, često uspevaju da potencijalne kupce dovedu u zabludu. Ovo će sve biti moguće do trenutka kada se zabrani korišćenje tvrdnji, izjava na pakovanju, sem zakonski neophodnih informacija. Do tada, potrebno je da naučite nekoliko korisnih smernica, kako bi prepoznali manipulativne poruke i kupili ono što nema mnogo veze s onim što ste želeli da stavite u korpu.

Ne dozvolite da “padnete” na tvrdnje na prednjoj strani etikete

Možda je ovo i jedan od najboljih saveta, ignorišite tvrdnje koje stoje na prednjoj strani pakovanja.

Prednja strana bilo kog proizvoda baš za to i služi – da vas privuče i da vas na neki način “natera” da kupite neki proizvod. U tu svrhu često se koriste nutritivne ili zdravstvene tvrdnje. I tu se bogami služe hiperbolama naveliko. I ne samo njima.
Postoje istraživanja koja kažu da dodavanjem ovih tvrdnji na etiketu ljudi su skloni da poveruju da je proizvod zdraviji od istog proizvoda koji ne sadrže takve tvrdnje i to utiče na izbor potrošača.

Proizvođači/marketinške agencije vrlo često, u svetu, a posebno kod nas nisu uvek iskreni u načinu na koji koriste etikete. Veliki broj proizvođača koristi nutritivne ili zdravstvene tvrdnje kako bi doveo u zabludu potrošača, u nekim slučajevima ga i u potpunosti slagao. Čest primer takvog ponašanja je da npr cerealije koje sadrže visok sadržaj šećera se reklamiraju kao zdrav doručak od celog zrna žitarica. A u suštini, ako izuzmemo to što proizvođač kaže, deklaracija te tvrdnje ne može da podrži. Ovo naravno nije usamljen primer. Ovo značajno otežava potrošaču da izabere zdraviju opciju, a da ne mora s velikom lupom u prodavnicu i da pažljivo čita sve što piše na deklaraciji (naročito sitnim slovima).

Veoma pažljivo čitajte liste sastojaka

Lista sastojaka na svakoj deklaraciji se piše opadajućim redom – od onog sastojka kog ima najviše, do onog kog ima najmanje.
Ovo znači da prvi sastojak je ono čega ima najviše u nekom proizvodu. Jedno od pravila za lakše tumačenje proizvoda može biti da posebno obratite pažnju na prva 3-4 sastojka jer oni čine najveći udeo onoga što pojedete. Ukoliko prvih nekoliko sastojaka uključuje rafinisane šećere, druge izvore šećera, hidrogenizovana ulja/masti, možete pretpostaviti da proizvod ne
spade u grupu zdravih.

Jedna od pomoćnih smernica može biti da ako je lista sastojaka dugačka i sadrži 10 ili više sastojaka, od kojih su većina aditivi. To je gotovo siguran znak da proizvod spada u grupu visoko prerađene hrane.

Ne dajte da vas zavaraju terminom “porcija”

Obratite pažnju na sve noviji pojam “porcija”. Nutritivne tablice prema zakonskoj regulative se rade na 100g proizvoda. Sve češće pored tog zahteva zakona, proizvođači stavljaju informaciju koliko kalorija ili nutrijenata se nalazi u određenoj količini proizvoda – najčešče koristeći izraz “porcija”.

U tom grmu i leži zec, “porcija” koja je navedena je najčešće daleko manja od onoga što običan čovek pojede u jednoj porciji!
Na primer jedna porcija može biti pola čaše soka, četvrtina kolača, polovina čokoladice ili 1 kolač. Na ovaj način, proizvođači pokušavaju da dovedu u zabludu potrošača da pomisli da taj proizvod ima manje kalorija i manje šećera nego sličan proizvod
iz te kategorije.

Veliki broj ljudi nema svest o ovoj vrsti manipulacije, misleći da celo pakovanje proizvoda je porcija, a u stvari pakovanje čini 2, 3 ili više porcija.

Ako želite da preračunate koliko ćete kalorija ili šećera uneti, potrebno je da pomnožite to što je navedeno sa brojem porcija koje ćete pojesti.

Zapamtite najčešće tvrdnje koje dovode u zabludu

Nutritivne i zdravstvene tvrdnje na upakovanoj hrani su dizajnirane da privuku pažnju kupca i da ga ubede da je taj proizvod dobar i zdrav za organizam. Evo nekoliko nutritivnih izjava koje se najčešće mogu naći na proizvodima, a koje mogu dovesti u zabludu da je zbog njih proizvod zdraviji:

– Laki – Light

Lajt proizvodi su prerađeni kako bi se smanjio broj kalorija ili masnoća. Neki proizvodi se jednostavno razvodnje tj doda im se voda kako bi imali manje kalorija. Pažljivo pročitajte da li je tim proizvodima nešto dodato kao zamena za to što je iz njih otklonjeno – često je to šećer.

– Izvor više vrsta žitarica – Multigrain

 Ovo zvuči kao veoma zdrav proizvod, a ustvari je samo proizvod koji sadrži više od jedne žitarice. Nije dobro ako su te žitarice rafinisane, dobro je ako je celo zrno.

– Prirodno – Natural

Ovo ne mora da znači da taj proizvod potiče iz prirode. Ovo znači da je proizvođač u nekom trenutku uzeo neki proizvod iz prirode i njega preradio. Na primer, jabuke i od njih napravio sok. Pitanje je šta je sve dodao u taj sok.

– Organik – Organic

Ova izjava vrlo malo govori o zdravstvenom aspektu nekog proizvoda. Na primer, organski šećer je i dalje šećer. A da ne govorimo o bojazni u Srbiji da li je neki proizvod stvarno organski, tj da li su im tvrdnje tačne.

– Bez dodatog šećera – No added sugar

 Neki proizvodi imaju prirodno visok nivo šećera. Činjenica da im nije dodat šećer ne znači da su oni i zdravi.

– Nizak nivo kalorija – Low-calorie

Da bi neki proizvod mogao da ima ovu tvrdnju mora da ima za trećinu manje kalorija nego originalan proizvod tog brenda ili srodnog proizvoda drugog brenda.

– Nizak nivo masti – Low-fat 

Ova izjava znači da je nivo masti smanjen na račun dodatog šećera. Budite vrlo obazrivi i čitajte listu sastojaka.

– Nizak nivo ugljenih hidrata – Low-carb

Od nedavno, ishrane sa smanjenim unosom ugljenih hidrata, su postale vrlo popularne i povezane sa poboljšanjem zdravlja. Ipak, nemojte se varati, prerađena hrana koja ima izjavu da je sa niskim nivoom ugljenih hidrata, je i dalje prerađena hrana.

– Proizvedeno od celih žitarica – Made with whole grains

 Ovde zabluda može biti u vezi količine celih žitarica. Proizvod može sadržati vrlo mali udeo celih žitarica. Pogledajte listu sastojaka – ako se ne nalaze u prva tri sastojka, njihov udeo je zanemarljiv.

– Obogaćen- enriched

Ovo najčešće znači da je u sastojcima dodat neki nutrient, kao što je na primer vitamin D dodat mleku. Ipak, samo obogaćivanje ne znači da je i proizvod zdrav.

– Gluten-free

Gluten-free ne znači da je proizvod zdraviji. Jednostavno proizvod ne sadrži pšenicu, speltu, raž ili ječam. Mnogi gluten-free
proizvodi su visoko prerađeni i prepuni nezdravih masti I rafinisanih šećera.

– Voćne arome – Fruit-flavored

Mnogi proizvodi imaju ime koje asocira na prirodni ukus, kao što je jogurt sa ukusom jagode. Ipak, proizvod može da uopšte ne sadrži voće – već samo aromu tog voća.

– Nula trans masti – Zero trans fat

Ovako formulisana fraza znači da ustvari ima manje od 0,5g trans masti po porciji. Ukoliko je porcija obmanjujuće mala, proizvod može da sadrži značajnije količine trans masti u stvarno pojedenoj porciji odraslog čoveka.

Bez obzira što je potreban dodatni oprez, postoji na tržištu veliki broj proizvoda koji jesu zdravi, organski, od celog zrna, prirodni. Ipak samo zato što je natpis koji “obećava” zdraviji proizvod stavljen na pakovanje, nije nikakva garancija da je proizvod zdrav.

Zapamtite sve nazive za šećer

Prema smernicama SZO preporučeni dnevni unos šećera za očuvanje zdravlja je 25g i to da se šećer unosi iz voća i celih žitarica. Šećer se može naći na tržištu pod velikim brojem imena – mnoge od tih imena teško je prepoznati da se radi o šećeru. Proizvođači se nekada služe time da koriste nekoliko različitih izvora šećera sa namerom da se sakrije stvarna ukupna količina šećera.

Trik je u tome da se zdravija vrsta šećera ili sastojak koji je izvor šećera stavi na početak liste sastojaka, a sam šećer pomene kasnije u listi, pa tako za proizvode koji su puni šećera, nećete naći šećer na prvih nekoliko mesta u listi sastojaka. Kako bi izbegli slučajan unos velike količine šećera, pogledajte pod kojim se imenima šećer može naći u listi sastojaka:

Vrste šećera:

• šećer od repe, smeđi šećer, maslačni šećer, šećer od trske, šećer u prahu, kokosov šećer, zlatni šećer, invertni šećer, muskovado šećer, organski sirovi šećer, turbinado šećer, šećer rapadura, ispareni sok od trske i slastičarski šećer
  

Vrste šećernih sirupa: 

• sirup od rogača, zlatni sirup, visokofruktozni kukuruzni sirup, med, nektar agave, sladov sirup, javorov sirup, zobeni sirup, sirup od rižinih mekinja i rižin sirup.

Druge vrste šećera: 

Ako bilo koji od ovih sastojaka sa liste nađete na spisku sastojaka, proizvod nikako ne može biti deklarisan kao NO ADDED SUGAR ili BEZ DODATOG ŠEĆERA.

• ječmeni slad, melasa, kristali soka od trske, laktoza, zaslađivač od kukuruza, kristalna fruktoza, dekstran, slad u prahu, etil maltol, fruktoza, koncentrat voćnog soka jabuke, grožđa…, galaktoza, glukoza, disaharidi, maltodekstrin i maltoza. Postoji još imena, ali ova se najčešće koriste u industriji hrane.

Kako da se zaštitite

• Ukoliko ne želite da bude obmanuti, potrebno je da uvek prvo čitate listu sastojaka.
• Drugi savet je da ove smernice koristite kako bi napravili jasnu razliku između hrane koja ni po čemu ne može se svrstati u zdravu i one koja to izistinski jeste.
• Treći savet ignorišite marketinške poruke, ma koliko privlačne one bile.