Tajna pravljenja šumadijske domaće šljivovice

Sad je vreme gde naši Šumadinci “ne znaju kud udaraju” od seoskih poslova. Kome je rodila šljiva, zna šta mu je činiti, kazani u Čačku i okolini ovih dana rade punom parom. Domaća šljivovica se sprema za duge zimske noći, kada se uz meze i pokoju čašicu raspredaju važne teme.

Šljiva je omiljeno i u Srbiji, a naročito Šumadiji veoma rasprostranjeno voće.

Iako prvi pisani podaci o šljivi potiču od grčkih pesnika, a u prvom veku je dospela do Rima, mi volimo da verujemo da je mesto gde je šljiva nastala, baš naš Čačak. U njemu se nalazi nadaleko poznati Institut za voćarstvo, gde su mnoge poznate sorte šljiva nastale ukrštanjem postojećih. Otuda u Srbiji se gaji više različitih vrsta rodnih šljiva – Čačanska lepotica, pa Ranuša, pa Cerovac, a ima i Rodne i Stenlejke.

Ipak, mi odrasli izgleda osim voća još više volimo rakiju, ali i sam proces u kojem od zrelih, zdravih šljiva nastaje ovo jako, rajsko piće.

Kako izgleda proces pečenja rakije

Ovo je vreme gde pored kazana družina zanoći, gde se ispredaju priče i cugne po koja, samo da se oseti ‘oće li biti dobra.

Pečenje rakije nije samo zanat, to je i umetnost. Treba znati u koje vreme početi destilaciju koma – ako je prerano, dobićemo meku rakiju, s malo alkohola. Ako zakasnimo – može doći do pojave plesni.

Ono što mi zovemo “vesela mašina”, u stvari je aparat za destilaciju, kojim se dobija čist alkohol, uz umeće da se u tom procesu zadrži aroma voća.

Kada poteče prvi mlaz rakije, to je prvenac, koji je obično slabijeg kvaliteta. Prvom destilacijom šljiva se pretvara u blagu ili meku rakiju. Kad se to završi, radi se druga destilacija gde se odvaja prvenac, srce rakije i patoku.

Iako se pečenje rakije sprovodi vekovima, dok još nije bilo stručnjaka koji su umeli da na hemijskom nivou objasne kako se od slatke šljive dolazi do odlične ljute, naši stari su to svoje umeće brusili decenijama i vekovima. I koliko god da se oko kazana nazdravlja, pije, veseli pa i zapeva, majstor ostaje majstor i svaki deo procesa mora da se ispoštuje do najsitnijih detalja, kako bi šljiva stvarno bila vrhunska i “udarala” kako treba.

Ako ovo zvuči suviše komplikovano, a vi se spremite za sledeću jesen i uputite u naš kraj. U koji god zaselak da dođete, a da još ima naroda, naići ćete na kazan sa rakijom. To je neprocenjivo iskustvo, a i znanje za pokolenja.

Pored dedine, za nas je još jedino prava Dar visova rakija od šljive. Nju smo našli i dalje ne lutamo, jer Nikoli verujemo, a kupci nam se vraćaju baš po tu rakiju od šljive od 5 ili 15 godina.