Nakon ovih nekoliko godina, čitaj 11, moje karijere potpuno mi je jasno da je moj put preduzetništva bio logičan i jedini moguć. Zadojena sam duhom preduzetništva. Kao dete bila sam prisutna u prvim preduzetničkim koracima mojih roditelja. Danas, 30 godina posle tog doba, vidim da je ona narodna „kako te kolevka zaljulja…“ zaista istinita. Prema tome, ne žalim se. Naprotiv, život preduzetnika je lep. Sloboda. Snaga. Upornost. Istrajnost. Sve same vrline, a o onoj drugoj strani medalje ću pisati nekom drugom prilikom.
Radila sam ja za „gazdu“, nije da nisam, i tu sam stekla veliko znanje i iskustvo, ali sam ipak rešila da se otisnem u neke druge vode, ove slobodne.
U tom trenutku je onaj @mojčuvarleđa bio presudna podrška i pomoć.
Znam da ima puno uspešnih ljudi koji su se sami probijali kroz izazove, ali ovako je zasigurno lakše i kad se uspeh deli, slađe.
Pominjem vrlo često uspeh, uspeh, uspeh… Ne mislim na pare, kule i gradove. Mislim pre svega na stvaralaštvo, svaki preduzetnički korak, ma koliki on bio, jedan je mali uspeh, koji se meri energijom, snagom, boljitkom i velikom hrabrošću.
Zato, svako ko se iole dvoumi i ima ideju, iskreno i najiskrenije savetujem: ,,Kreni! I imaj cilj jer ako ne znaš gde si krenuo, tamo sigurno nećeš ni stići. I kad se okreneš iza sebe i vidiš kuda si prošao, koje si pomake napravio, kako si se razvijao, osetiš zadovoljstvo, i neku ludu sreću.”
Gde su završile stare šerpe za mleko
Evo, na primer, moj slučaj je počeo proizvodnjom kajmaka 2008. godine u seoskom ambijentu uz malo znanja iz knjiga jer ta znanja u knjigama nisu data, a dobila sam mnogo saveta od baka koje žive u selu iz kog je moja porodica potekla. Prvi koraci. Kako i šta? Kupiti šerpe za mleko? Koje? Kolike? Od kog materijala? Odlučim se za crne, emajlirane, 30l, da probamo.
Šerpe su služile 2 godine iz dana u dan: mleko, kajmak, gruš, mleko, kajmak, gruš, i odslužile. Na red je došla nova i ozbiljna investicija: duplikator i paster… Dakle, mlekarska oprema. A šerpe? Šerpe su stajale u zatvorenoj prostoriji kao u „cipelićima u staroj prašnjavoj prodavnici cipela“ složene i netaknute 6 godina.
A onda, nova preduzetnička ideja. Retoričko pitanje: zašto da od njih ne napravim police u svojoj prvoj @domaccini radnji? I eto ih: fine, oprane, malo dorađene stoje na zidu i spremne da posluže za neke nove proizvode jer dosta je bilo mleka u njima.
Domaccini radnja, Cara Dušana 69, još neki dan i širom otvaramo vrata!
Povratna veza/Povratni ping