Tekst o mangulici u “Ilustrovanoj politici”

 Naš tekst o ćošku za mangulice koji smo otvorili i važnosti mesa ove rase svinja inspirisao je Ilustrovanu politiku da ovoj temi posveti tekst, a ja sam bila njihov sagovornik.-

   KAVIJAR  MODERNOG  DOBA

 Kada spomenete mangulicu, odmah se ljudi dele u dva tabora: oni koji takvu ishranu smatraju pomodarstvom, i oni koji je  smatraju renesansom zdrave hrane.  Za mene je ona ovo drugo ali  odabir mangulice za ishranu znači dobro se raspitati i odlučiti se na osnovu činjenica –  kaže Marija Slović, prehrambeni tehnolog i ocenjivač za bezbednost hrane

 U  poslednje vreme se sve više u javnosti može čuti pozitivnih mišljenja zašto je dobro jesti meso mangulice. O tome kako izabrati ovo meso, koje su njegove zdravstvene prednosti u odnosu na ostale vrste mesa razgovarali smo sa Marijom Slović, prehrambenim tehnologom, proizvođačem hrane i vodećim ocenjivačem za bezbednost hrane i vlasnicom radnje ’’Domaccini’’.

    ’’ Kada god se moj ocenjivački mozak uključi, kada razmišljam o nekoj hrani, prvo polazim  u razmišljanjima od kojih  se sirovina  ta hrana pravi – kaže Marija. Ako je reč o mesu, onda gde pase, raste i šta jede ta životinja pre nego što stigne u moj tanjir. Ono što su činjenice kada je mangulica u pitanju je da ona živi slobodno i hrani se zdravo. Kao stara rasa ona se nije mogla navići na savremene uslove intenzivnog tova. Mangulica živi pored šume, u blatu, rije njuškom, slobodno se šeta u ograđenom toru, hrani se šumskim plodovima, vrlo slično divljoj svinji,  u njenoj ishrani nema koncentrata, antibiotika i drugih savremenih potpora neprirodnom načinu života intenzivno gajenih životinja. Ako poredim sa svinjama drugih rasa od kojih jedemo meso ovo je već više nego dovoljno za logičnu odluku da se mangulica nađe na trpezi.

Na našu konstataciju da proizvodi od mangulice izgledaju nekako ’’masniji’’, možda i manje ukusni, Marija odgovara:

    ’’ Ova rasa spada u masne rase svinja, zato je jasno da njihova slanina ne može biti mesnata, već da je ona takozvana „sapunjara“, bela ili malo prošarana. Ono što su istraživanja pokazala je da je struktura masti kod ovih svinja najpovoljnija u poređenju sa drugim vrstama mesa.  Sadržaj holesterola u mesu mangulica je niži za 50-75% u odnosu na druge rase, a smatra se da se unošenjem mesa i proizvoda od mangulica  snižava nivo „lošeg“ holesterola, jer se favorizuje sinteza „dobarog“ holesterola. Meso mangulica je izuzetno bogato vitaminima B grupe, posebno vitaminom B12, jer su to vitamini koji se rastvaraju u mastima, pa je logično što ih ima. Samo 100g proizvoda od mangulice zadovoljava 30% dnevne potrebe za vitaminima B. Meso mangulice je bogato gvožđem i sadrži visok procenat proteina.

A često se kao konzumenti i kupci zapitamo zašto je ovo mesto toliko skuplje od mesa ’’običnih’’ svinja?

     ’’Jedan od razloga je što je potrebna velika površina ograđenog imanja da bi se mangulice  mogle gajiti- objašnjava Marija.Po leglu one mogu da imaju 5-6 prasića što je jako malo u odnosu na druge rase svinja koje mogu da imaju 10-12 prasića.Sporo napreduju, potrebno je nekoliko godina da bi se od praseta dobila svinja čije meso može da se prerađuje. Čuvanje, uzgoj i briga o ovim životinjama je daleko napornija, prljavija i teža u odnosu na  svinju gajenu na farmi. Najsigurnija sam kada vidim da domaći svoje svinje hrane prirodnim vitaminima, prave silažu od kukuruza šećerca, daju mangulici šargarepu, kuvani krompir, bundevu i papriku’’.